NS-LAB

Antitela su proteini koje produkuje imuni sistem kao odgovor na prisustvo stranih proteina ili drugih molekula u organizmu. Normalno, imuni sistem je sposoban da prepozna i ignoriše sopstvene ćelije i njihove komponente i ne reaguje na bezopasne supstance iz okoline, kao što je, na primer, hrana. Ponekad, imuni sistem ne uspeva da prepozna, jedan ili više, ćelijskih konstituenata kao sopstvene i dolazi do produkcije auto antitela. Ova antitela napadaju sopstvene ćelije, tkiva i organe i dovode do inflamacije i oštecenja. Oboljenja izazvana auto antitelima nazivaju se autoimuna oboljenja.

Antinuklearna antitela (ANA) se nalaze u visokom titru u više od 80 % bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom. Njihov titar prati nivo povećanja imunoglobulina klase G. Tokom terapije kortikosteroidima rapidno pada nivo IgG.

Bubrežno - hepaticka mikrozomalna (LKM) antitela tip 1 su karakteristična za tešku formu hroničnog autoimunog hepatitisa.

Anti - DNA antitela, kao nespecifični znak zapaljenjskog procesa, su povećana u svim podvrstama hroničnog autoimunog hepatitisa.

Anti glatko - mišicna antitela (ASMA) su dokazana kod više od 70% bolesnika sa hroničnim hepatitisom. Povećana su kod 50% bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom. U niskoj koncentraciji i prolaznog karaktera prisutna su i kod bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom.

Antimitohondrijalna antitela (AMA) se nalaze u visokom titru kod više od 80% bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom. Pored toga, povišeni su i nivoi imunoglobulina klase M. AMA su najcešce odsutna kod bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom ili im je koncentracija niska.

Imuni kompleksi (CIC). Raziličitim imunološkim metodama mogu se dokazati u povećanoj koncentraciji kod bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom, primarnom sklerozirajucem holangitisu i hroničnom virusnom hepatitisu. Ovaj nalaz ima samo dijagnosticki značaj, dok je na terapijskom planu gotovo bez vrednosti.