NS-LAB

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tacnog i pouzdanog nalaza koji ce pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je rec o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda celijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Kompletna krvna slika (KKS)

Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremecaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS ukljucuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

Eritrociti

Eritrociti - crvena krvna zrnca (RBC), su najzastupljenije celije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluca do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,50 x 1012/l do 5,50 x 1012/l. Snižene vrednosti su najcešce znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povecane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin

Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluca u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluca. Svakim udahom krv u plucima dobija kiseonik i zahvaljujuci upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad celija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vracanjem krvi u pluca, oslobadanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-160 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povecan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija

Hematokrit

Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za žene 0.37 - 0.50 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožda hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoci, a smanjuje se i sa godinama života. Takode je smanjen kod anemija, leukemija, povecane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povecane vrednosti hematokrita se vidaju kod dehidratacije i šoka.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izracunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosecni volumen eritrocita - daje informaciju o velicini eritrocita. Normalne vrednosti su 82 - 95 fl
MCH (mean cell hemoglobin) - prosecna kolicina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 27-31 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosecna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 320 - 360 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti velicine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-14,5 %. RDW specificno ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognosticki pokazatelj efikasnosti lecenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uocava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, narocito MCV parametra, dijagnosticki su znacajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povecane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC srecu se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povecane vrednosti MCV mogu naci kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hronicnom opstruktivnom bolešcu pluca (hronicni opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholicara.

Leukociti

Leukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Ucestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet razlicitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Normalne vrednosti su 4 - 10x109/l. Kada je njihov broj uvecan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veci broj ovih celija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povecava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih celija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih celija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takode može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su zrele celije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse cak i u krvnoj cirkulaciji. Normalne vrednosti su 50-70%

Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima cine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele celije cija je sposobnost da se bore mala, medutim, kada jednom udu u tkiva, pocinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima. Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) ucestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija. Normalne vrednosti su 0 - 10%

Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja ukljucuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite, koji ucestvuju u celijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma celije koje proizvode antitela i tako ucestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 - 40 %

Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i ucestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%

Trombociti

Trombociti (PLT) su ćelije koje ucestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi. Normlane vrednosti su 100-300 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Višak izaziva pojacano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem odredenog volumena krvi u brojacu, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 15-17 MPV (Prosecni volumen trombocita), normalne vrednosti 7-11 fl Sedimentacija eritrocita Sedimentacija je brzina kojom se krvne celije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti ce se postupno poceti taložiti na dno. Brzina kojom se ove celije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne iskljucuje mogucnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-15 mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja celija, masivnih trovanja, u trudnoci i posle porodaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorodenceta, policitemije, kongestivne srcane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.