NS-LAB

U okviru mikrobiološke laboratorije se obavljaju, standardnim mikrobiološkim tehnikama, korišcenjem najsavremenije opreme i vrhunskih aparata, po preporukama WHO (Svetske zdravstvene organizacije) i CLSI (Institut za klinicke i laboratorijske standarde), sledece analize: Bakteriološke analize

- izolacija i identifikacija patogenih aerobnih i anaerobnih bakterija iz razlicitih uzoraka ( brisevi, sekreti, ispljuvak, urin, stolica, krv) i ispitivanje njihove osetljivosti na antibiotike;

** Bakterije iz roda Salmonella, Shigella, Yersinia i Campylobacter su najcešci izazivaci bakterijskih crevnih infekcija, koje nastaju unošenjem kontaminitane hrane (uglavnom životinjskog poreka) i vode. Ova oboljenja, koja se najcešce javljaju u letnjem periodu, mogu biti pracena jakim prolivom,povracanjem, gubitkom tecnosti i poremecajem koncentracije elektrolita. Mikrobiološkom analizom stolice utvrduje se prisustvo ovih bakterija i ispituje njihova osetljivost na antibiotike. Klinicka slika može biti i sasvim blaga, a s obzirom da antibiotska terapija može uticati na produženo izlucivanje nekih bakterija, antibiotike treba primenjivati samo po preporuci lekara. Po prestanku simptoma bolesti, bakterije se mogu i dalje izlucivati putem stolice u toku kraceg ili dužeg vremenskog perioda (kliconoštvo). Ovi pacijenti, pre stupanja u kolektiv ili rada sa namirnicama, moraju imati tri uzastopne negativne koprokulture.

-dokazivanje prisustva mikoplazme, ureaplazme i hlamidije u urogenitalnim uzorcima. Dodatak..*
* Hlamidije, mikoplazme i ureaplazme su najcešci uzrocnici seksualno prenosivih bolesti koje izazivaju hronicna oboljenja genitalnih organa, cesto pracena sterilitetom. Prisustvo ovih mikroorganizama u cervikalnom, uretralnom brisu i u urinu kod muškaraca, se utvrduje ostljivim metodama (ELISA, komercijalni biohemijski testovi) kojima se odreduje njihov broj- koncentracija u uzorku, a za mikoplazme i ureaplazme i ostljivost na antibiotike. Mikološke analize

- izolacija kvasnica i plesni iz razlicitih uzoraka (brisevi kože i sluzokože, stolica, ispljuvak, urin,) obavlja se rutinski, paralelno sa bakteriološkim ispitivanjem. Izolati gljivica iz roda Candida se cuvaju do 5 dana, da bi se, ukoliko pacijent želi, mogla uraditi identifikacija do nivoa vrste i ispitivanje njihove osetljivosti na antimikotike komercijalnim testom ( Candifast).

- izolacija i identifikacija dermatofita- gljivica koje izazivaju oboljenja kože, noktiju i dlaka, zahtevaju inkubaciju od 14 dana.
Parazitološke analize

- identifikacija jaja crevnih parazita (Nematoda,Cestoda, Trematoda) i cista crevnih protozoa (Entamoeba, Giardia , Balantidium ...) u stolici
- detekcija jaja Enterobius vermicularis u perianalnom otisku
-ispitivanje prisustva Demodex-a u otisku kože.
- ispitivanje prisustva Trichomonas vaginalis u razlicitim uzorcima (vaginalni, uretralni bris, urin).
Serološke analize

-dokazivanje prisustva u krvi antitela na razlicite bakterije, mikoplazme, hlamidije, viruse i parazite. Ovim analizama se utvrduje koncentracija specificnih antitela odredene klase imunoglobulina (IgM, IgG, IgA), na osnovu kojih se može steci uvid u fazu infekcije (akutna, hronicna), stepen aktivnosti infekcije na lokalnom nivou, odnosno imunološki status (steceni imunitet posle preležane infekcije).

Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštecenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije ili toksicnog ošctecenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda.

Aspartat aminotransferaza (AST) AST-a ima najviše u jetri, srcanom mišicu, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plucima i u nizu drugih organa.

Bakteriološke serološke analize:

- dokazivanje prisustva antitela na bakterijske vrste: Helicobacter pylori , Borrelia burgdorferi, Listeria monocytogenes,Treponema pallidum. Takode se može utvrditi prisustvo antitela na vrste Mycoplasma pneumoniae i Chlamydia trachomatis. Opširnije: Helicobacter pylori - Ovom bakterijom, koja živi na sluzokoži želuca, zarženo je bar 50% populacije, a procenat inficiranosti raste sa godinama života. Vecina inficiranih ostaje bez klinickih simptoma, dok se kod manjeg broja razvijaju dugotrajne stomacne tegobe pracene bolovima u želucu, mukom, otežanim varenjem, cesto sa pojavom cira i ostalih komplikacija koje prate ovo stanje. Ova infekcija ne prolazi spontano i uglavnom traje do kraja života. Umnožavanje ovih bakterija u želucu pokrece stvaranje specificnih antitela koja se mogu dokazati u krvi obolelog. Neka od ovih antitela su kratkotrajna i ukazuju na svežu infekciju, dok druga govore u prilog hronicnoj bolesti i njihove vrednosti mogu da budu povišene tokom više godina. Na osnovu klinickog, gastroskopskog i serološkog nalaza ( koncentracije antitela u krvi) klinicar propisuje odgovarajucu terapiju koja je kompleksna, a sadrži i antibiotike koji deluju na uzrocnika bolesti. Ovom terapijom se može efikasno iskoreniti helikobakter, a samim tim i otkloniti glavni faktor nastajanja upale želudacne sluzokože. Jedan od znakova uspešne terapije je i upadljiv pad koncentracije specificnih antitela u krvi koji se javlja oko 6 nedelja posle sprovedene terapije.

Virusološke serološke analize:
-dokazivanje prisustva antitela na brojne viruse : Adenovirus, Coxsackie B , Rubella, Varicella- zoster, Epstein- Barr, Hepatitis , HIV, Herpes tip 1 i 2, Cytomegalovirus, Influenza A i B...

Parazitološke serološke analize:
-dokazivanje prisustva antitela na Toxoplasma gondii, Echinococcus granulosus, Trihinella spiralis, Tenia solium, Toxocara canis... Virusološke analize- PCR

- tipizacija HPV iz cervikalnog brisa i odredivanje tipova visokog rizika: 16 i 18; tipova srednjeg rizika: 31,33,35,39,45,51,52,56,58,59,68; tipova niskog rizika: 6,11

- detekcija uzrocnika polno prenosivih bolesti iz genitalnih briseva : Chlamydia trachomatis, Ureaplasma urealyticum, Mycoplasma hominis, Gardnerella vaginalis

- detekcija virusa Influenca N1H1 iz brisa ždrela. Mikrobiološke kontrole

- kontrole radnih površina, vazduha, sterilnosti instrumenata i rastvora
- biološke kontrole efikasnosti sterilizacije suvih i vlažnih sterilizatora
Mikrobiološke kontrole

– dokazivanje prisustva beta hemolitickog streptokoka grupe A u brisu ždrela i nosa
– dokazivanje Rotavirusa, Adenovirusa, Helicobacter pylori ,Clostridium difficile toxin A+B u stolici

Clostridium difficile Ova sporogena, anaerobna bakterija se kod oko 3% zdravih ljudi nalazi u stolici. Kako su njene spore vrlo rasprostranjene u bolnickoj sredini, posle boravka u bolnici taj procenat se povecava na 20%. Sama bakterija je neinvazivna, ali produkuje toksine – citotoksin A i citotoksin B koji dovode do ljuštenja crevne sluzokože i pojave dijaree. Kod nosilaca Clostridium difficile oboljenje nastaje upotrebom antibiotika sirokog spektra (ampicilin, cefalosporini). Izolacija i identifikacija Cl. difficile iz stolice je komplikovana, dugo traje , a s obrirom da su toksini ovih bakterija glavni faktori patogenosti, dijagnoza oboljenja se postavlja detekcijom toksina u stolici pomocu monoklonskih antitela. Rezultat se dobija istog dana.